WeBible

1 - Послије много времена, треће године, дође ријеч Господња Илији говорећи: иди, покажи се Ахаву, и пустићу дажд на земљу.

2 - И отиде Илија да се покаже Ахаву, и бијаше велика глад у Самарији.

3 - И Ахав дозва Авдију, који бијаше управитељ двора његова; а Авдија се бојаше Господа веома.

4 - Јер кад Језавеља убијаше пророке Господње, узе Авдија сто пророка, и сакри их, по педесет у једну пећину, и храни их хљебом и водом.

5 - И рече Ахав Авдији: пођи по земљи на изворе и на потоке, еда бисмо нашли траве да сачувамо у животу коње и мазге, да нам не изгине стока.

6 - И подијелише међу се земљу куда ће ићи; Ахав отиде једнијем путем сам, а Авдија отиде другим путем сам.

7 - А кад Авдија бијаше на путу, гле, срете га Илија; и он га позна, и паде ничице, и рече: јеси ли ти, господару мој Илија?

8 - А он му рече: ја сам; иди, кажи господару својему: ево Илије.

9 - А он рече: шта сам згријешио, да слугу својега предаш у руке Ахаву да ме погуби?

10 - Тако да је жив Господ Бог твој, нема народа ни царства куда није слао господар мој да те траже: и рекоше: нема га. А он закле царства и народе да те не могу да нађу.

11 - А ти сада кажеш: иди, кажи господару својему: ево Илије.

12 - А кад ја отидем од тебе, дух ће те Господњи однијети, а ја нећу знати куда; па да отидем и прокажем Ахаву, а он да те не нађе, убиће ме; а слуга се твој боји Господа од младости своје.

13 - Није ли казано господару мојему шта сам учинио кад Језавеља убијаше пророке Господње? Како сакрих стотину пророка Господњих, по педесет у једну пећину, и храних их хљебом и водом.

14 - А ти сада кажеш: иди, кажи господару својему: ево Илије. Убиће ме.

15 - А Илија рече: тако да је жив Господ над војскама, пред којим стојим, данас ћу му се показати.

16 - Тада отиде Авдија пред Ахава, и каза му; и Ахав отиде пред Илију.

17 - А кад видје Ахав Илију, рече му Ахав: јеси ли ти онај што несрећу доносиш на Израиља?

18 - А он рече: не доносим ја несреће на Израиља, него ти и дом оца твојега оставивши заповијести Господње и приставши за Валима.

19 - Него сада пошљи и сабери к мени свега Израиља на гору Кармилску, и четири стотине и педесет пророка Валовијех и четири стотине пророка из луга, који једу за столом Језавељиним.

20 - И посла Ахав к свијем синовима Израиљевијем, и сабра оне пророке на гору Кармилску.

21 - Тада приступи Илија ка свему народу и рече: докле ћете храмати на обје стране? Ако је Господ Бог, идите за њим; ако ли је Вал, идите за њим. Али народ не одговори му ни ријечи.

22 - А Илија рече народу: ја сам сам остао пророк Господњи; а пророка Валовијех има четири стотине и педесет.

23 - Дајте нам два јунца, и нека они изаберу себи једнога, и нека га исијеку на комаде и метну на дрва, али огња да не подмећу; а ја ћу приготовити другога јунца, и метнућу га на дрва, али огња нећу подметати.

24 - Тада призовите име својих богова, а ја ћу призвати име Господње, па који се Бог одзове огњем онај нека је Бог. И сав народ одговори и рече: добро рече.

25 - Потом рече Илија пророцима Валовијем: изаберите себи једнога јунца и приготовите га прво, јер је вас више; и призовите име богова својих, али огња не подмећите.

26 - И узеше јунца, којега им даде, и приготовише, и стадоше призивати име Валово од јутра до подне говорећи: Вале, услиши нас! Али ни кака гласа ни кога да одговори. И скакаху око олтара, који начинише.

27 - А кад би у подне, стаде им се ругати Илија говорећи: вичите већма; јер је он бог! ваља да се нешто замислио, или је у послу, или на путу, или може бити спава, да се пробуди.

28 - А они стадоше викати иза гласа, и парати се ножима и шилима по свом обичају, докле их крв не обли.

29 - А кад дође подне, стадоше пророковати докле дође вријеме да се принесе дар, али ни кака гласа ни кога да одговори, ни кога да чује.

30 - Тада рече Илија свему народу: приступите к мени. И приступи к њему сав народ. Тада он оправи олтар Господњи који бјеше разваљен.

31 - И узе Илија дванаест камена према броју племена синова Јакова, којему дође ријеч Господња говорећи: Израиљ ће ти бити име.

32 - И начини од тога камења олтар у име Господње, и око олтара ископа опкоп широк да би се могле посијати двије мјере жита.

33 - И намјести дрва, и јунца исјечена на комаде метну на дрва.

34 - И рече: напуните четири виједра воде, и излијте на жртву у на дрва. Па опет рече: учините још једном. И учинише још једном. Па опет рече: учините и трећом. И учинише трећом,

35 - Те вода потече око олтара, и напуни се опкоп воде.

36 - А кад би вријеме да се принесе жртва, приступи Илија пророк и рече: Господе Боже Аврамов, Исаков и Израиљев, нека данас познаду да си ти Бог у Израиљу и ја да сам твој слуга, и да сам по твојој ријечи учинио све ово.

37 - Услиши ме, Господе, услиши ме, да би познао овај народ да си ти Господе Бог, кад опет обратиш срца њихова.

38 - Тада паде огањ Господњи и спали жртву паљеницу и дрва и камен и прах, и воду у опкопу попи.

39 - А народ кад то видје сав попада ничице, и рекоше: Господ је Бог, Господ је Бог.

40 - Тада им рече Илија: похватајте те пророке Валове да ниједан не утече. И похваташе их, и Илија их одведе на поток Кисон, и покла их ондје.

41 - И рече Илија Ахаву: иди, једи и пиј, јер уји велики дажд.

42 - И отиде Ахав да једе и пије; а Илија се попе на врх Кармила, и саже се к земљи и метну лице своје међу кољена своја.

43 - А момку својему рече: иди, погледај пут мора. А он отишав погледа, па рече: нема ништа. И рече му: иди опет седам пута.

44 - А кад би седми пут, рече: ено, мали облак као длан човјечији диже се од мора. Тада рече: иди, реци Ахаву: прежи и иди, да те не ухвати дажд.

45 - У том се замрачи небо од облака и вјетра, и удари велики дажд. А Ахав сједавши на кола отиде у Језраел.

46 - А рука Господња дође над Илију, и он опасавши се отрча пред Ахавом докле дође у Језраел.